U cik zore
Kad se osmehne sunce
Ono obasja
I jedno drveno srce

Duboko u šumi
Gde se uzdiže hrast
Još dve duše
Su pronašle spas

Sedeli bi dvoje
Pod drvetom danima
Ali uspomene svoje
Prekrili su lažima

Pozdraviše se jednom
Od drveta nežno
Zaboraviše dvoje
Na to drvo večno

Prolazi godina
Bez šume, bez hrasta,
Hrast ne zaboravlja
No razume i prašta
Nada se
da će jednom...