У сан дошао си ми без лица и без стаса,
Сад чекам твој глас као тренутак спаса

Лелуја ме ветар и олуја ме распаса —
Зрнце си лепоте у вилајету ужаса

У сан си ми дошао као талас и вика,
Али на прозору чак и киша
Постаје навика

Сваки сат је нова нада да у теби нема јада,
Да ти са лица од сланих суза кожа не опада

Јер опекоше ме мирна вода која хујно опсада,
А зацелише је бујна ватра с травнатих ливада

И сваки сат је нова нада да ће следећи донети
Теби срећу, а мени тебе,
И благо нас заволети

Да нас заволи време и судбина што сија,
Да вечно цветају нам звездан и цикорија

Историја да се смеје, а будућност да нам прија
Нема сањивије...